"Izgledas mi kao lutkica iz Trsta..."

Drage moje dame...Moram da priznam da je u poslednje vreme sve izrazenija opsesija lepotom i da vlada prava ekspanzija raznoraznih salona lepote. Samo u mojoj, ne tako velikoj ulici ih ima desetak i na neki nacin, svi opstaju. Ipak, priznajem da imam poverenja jedino u salone koje vode ozbiljne zene, sa odgovarajucom strucnom spremom, a ne u one koje otvore dokone devojcice posle tri razreda srednje skole ili jos gore, nekog kratkotrajnog kursa za kozmeticarke ili frizerke. Primecujem da ima i mnogo onih kvalifikovanih za sve, od cupanja obrva do depilacije prepona i medicinskog pedikira, ali kada vidim salon sa takvim kadrom, naravno da se okrenem i odlazim. Iako sam vaspitana da vodim racuna o kozi i higijeni lica, te odlazim tromesecno na tretmane lica, pa na manikir, na feniranje i druge sitne tretmane lepote, nikada nisam razumela devojke koje posecuju salone na dnevnom nivou. Naime, to su one sa uvek "na ravno" isfeniranom kosom, sa tonom podloge, neretko trajnom sminkom, (pre)dugim noktima, sto vesto barataju svim tracevima, od onih gradskih, do onih estradnih. Nikada nisam razumela takve. Da li je moguce da je zavladala potpuna fascinacija fizickim izgledom (koji je jako bitan, slazem se, kao sto se slazem i da odelo cini coveka), da sve vise prelazi granice dobrog ukusa. Da li je zaista toliko bitno imati dugu kosu (samim tim i skupu nadogradnju - jeftina je gora verzija jer izgleda jos deset puta ruznije), cirkone na noktima, trajni gel cak i na noktima na nogama (nikad mi nece biti jasno cemu sluzi), pa jos u martu pribegavati raznim tretmanima protiv celulita i viska kilograma, od kavitacije, mezoterapije, carboxy terapije, raznih kapsula, lpg aparata, gipsanih bermuda i drugih manje ili vise efikasnih sredstava. A gde su razni tretmani protiv starenja, pa onda sitne i krupne hirurske intervencija od korigovanja (da ne kazem pumpanja) usana do skidanja mladeza i mini oziljaka, preko uvecanja grudi. Dovoljno je otvoriti "telefonoteku" i videti mali milion oglasa u kojima se reklamiraju saloni koji nude cudo. Iskreno, ja u to ne verujem. Verujem da je zena lepa onoliko koliko se oko svog izgleda trudi, ali i da je zaista i istinski vazno ono sto nosimo u sebi. Unutrasnja lepota donosi najlepsi osmeh i tada zadovoljstvo isijava iz vas. Tada cak i mane deluju sarmantno i nebitno (zaboravila sam da spomenem i korekcije zuba, od beljenja preko onih "estradnih" odvratnih navlaka), ako ih nosite bez kompleksa i opterecivanja sta drugi misle o tome. 

A da ne pokrecemo tek temu photoshop-a. Od stanjivanja ruke popularne "buce" Kejt Vinslet pre nekoliko godina, do potpune eliminacije ruke Kristen Stjuart na jednoj naslovnici, do "peglanja" sestara Kardasian, koje u svemu tome prednjace, preko nasih "zvezdica" i devojaka iz komsiluka. Svi mi imamo na Fejsbuku nekoga ko ne stavi nijednu sliku bez da prethodno retusira lice, poboljsa kontrast, izbeli zube. Verujte, jednom mi se desilo da devojku na ulici ne prepoznam, jer je dugo nisam videla, a na slikama deluje uvek tamno, cak joj je i boja kose, inace svetlo smedja, na slikama uvek tamnija. 

I tuzno je sto vise nije dovoljno angazovati dobrog fotografa, koji ume sa objektivom i svetlom, vec se sve svodi na kompjuter, digitalnu obradu i lazni sjaj. 

Mozda sam malo prosirila ovu temu, ali me bas zanima i vase misljenje... Koliko vam ovaj danasnji trend (lazne) lepote smeta ili ne smeta? Ko su za vas prave lepotice? A koga smatrate "sampionom" kada je retusirana lepota u pitanju? 

Kiss :-*

Ana

Modni magazini, da li gube trku?

Priznajte, kada ste poslednji put otisle na trafiku i kupile modni magazin, a da se recimo niste spremale za put, pa vam je trebalo nesto za prekracivanje vremena ili vas je mozda privukao neki poklon u njemu? Kada ste uopste poslednji put iscekivale neki ponedeljak, cetvrtak, neki prvi u mesecu? Da li je era Interneta, Fejsbuka, portala poput style.com i modnih blogova donela zasicenje stampon i bacanje u peti plan iste? Ne zelim da priznam to, koliko god moje ponasanje, kao potrosaca, govorilo suprotno.
Sa modnih i onim izvorno ne-modnim magazinima prvi put sam se susrela jos kao klinka. Redovno sam citala  mamine Bazare (tvrdim da je to bio sjajan casopis), u kojima sam prvi put citala oTom Fordu i Aleksander Mekvin-u poznih devedesetih, saradnji Karla Lagerfelda i Klaudije Sifer, dizajneru sesira Filipu Trejsiju, a dodatni izvor za ucenje "modne azbuke" bila mi je italijanska Gioia, koja je u ono vreme devedesetih sa sjajnim papirom i reklamama na preko sto strana bila pravo (skupo!) blago.
Posle 2000. godine, dugo nismo imali na kioscima kvalitetne magazine, a onda je prvo dosao Cosmopolitan, iako lajfstajl, a ne modni casopis, otvorio je vrata licencnim izdanjima, pre svega Elle magazinu (zivo se secam kako sam kao gimnazijalka trcala po prvi primerak sa Umom Turman na naslovnici), pa magazinu Grazia. U medjuvremenu su izlazili i drugi casopisi, poput Joy-a, ali je zenit na izdavackom nebu Srbije, po mom skromnom misljenju dostignut negde u periodu 2008. i 2009. godine. Tada smo imali dva sjajna casopisa, licencni francuski L'Officiel (uredjivali su ga entuzijasti poput sjajne Jelene Karakas) i Gala style (i dalje moj najomiljeniji casopis koji sam uspela da pronadjem u nasim novinarnicama), koji je uredjivala Jovana Bozovic. Pored njih, izlazili su i casopisi poput Best shop-a i Glam shopping-a, ali su se bas u tom periodu pojavili i prvi portali koji su tada bili jos uvek skromna zamena za papir. U jednom periodu sam se radovala i dolasku italijanske Amica-e na nase kioske, ali sam se razocarala prvim brojem, kao verovatno i vecina citalaca, pa je ona uskoro i ukinuta.
Moja ranije zavidna kolekcija modnih magazina je na zalost velikim delom zrtvovana u mnogobrojnim selidbama i ne mogu da kazem da mi je bas mnogo krivo zbog toga, jer je internet zaista u danasnje vreme kao neki ogroman bakin plakar, u kome, ako se potrudite mozete pronaci dosta toga. Na kioske ne zalazim kao ranije. Kupim ponekad Elle, ukoliko mi se svidi sadrzaj koji procitam na njihovom FB ili Twitter profilu/nalogu, pre svega kada objavljuju "knjigu trendova" - izvestaj sa cetiri najuticajnije nedelje mode. Sve ostale dragocene modne vesti i druge poslastice prikupljam uz prvu jutarnju kafu, sa nekog od omiljenih web mesta.
To su pre svega portali fashion.hr (krivo mi je sto i mi nemamo jedan takav!), legendarni style.com i net-a-porter.com. Da ne spominjem FB i Twitter i naravno, genijalne modne blogove...to je tek posebna tema, o tome neki drugi put.
Ovo moderno doba, ajfona, Blekberija, tableta i bezicnog interneta ucinilo je da 250 dinara, koliko u proseku kosta neki glossy casopis radije potrosim na kafu nego na 200 strana papira. Naravno, studentski budzet mi ne dozvoljava da se na mesecnom nivou "pretplatim" na americki Vogue, na Glamour, Harper's Bazaar i slicne casopise, mada bi oni mojoj radoznaloj prirodi sigurno drzali neprestanu paznju bar u periodu od godinu dana.
Ne zelim da ovaj clanak bude "poslednji pozdrav" casopisima, na stamparskim masinama se jos dugo nece uhvatiti prasina, ali ce sve vise talentovanih ljudi posao traziti u virtuelnim, a ne konvencionalnim kancelarijama.
Ponekad mi mama kupi casopise poput Glorie IN, ali uprkos svom trudu urednistva i izboru lepih komada za fotkanje, veliki deo tog inace sasvim korektnog casopisa se svodi na reklamu, sto se meni ne dopada.
Umesto post skriptuma, obratite paznju na Svet style i stilistkinju Vanju, ima bas lepih ideja.

Sta vi citate od casopisa i koliko cesto ih kupujete?

Ipak i post skriptum - ugasen je i hrvatski magazin Stilist, koji je bio znacajno drugaciji i bas zato mi je krivo zbog odluke izdavaca da ga vise ne stampa.

Do sledeceg posta.
:-*
Ana